Spisak svih slava u januaru! Ima ih mnogo, ali jedna je najveća, pola Srbije će opet slaviti

Srbi doživljavaju slavu kao način iskazivanja nacionalnog identiteta i oni su nosioci ove tradicije, ali proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuju i pravoslavne hrišćanske porodice još nekih etničkih zajednica u Srbiji. I baš onako kako svečano i sa zahvalnošću svetiteljima završava staru godinu, u istom duhu, sa radošću i verom srpski narod ulazi u Novu godinu. Tako se u januaru, pored Božića i Srpske Nove godine, nižu krsne slave, pa je januar pravi svečarski mesec.

2. januar – SVETI IGNJATIJE BOGONOSAC

Na samom početku Nove godine, već 2. Januara slavimo Svetog Ignjatija Bogonosca, koji je "stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga", a koga je ,,kao malog, Isus držao na rukama".

Car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za Svetog Ignjatija i pokušao da ga savetima i pretnjama, čak ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri.

Teški put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvi i želji da strada za Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine.

Prema predanju, na taj dan se ne rade teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Ponegde se mesi kolač i deli deci, ali ih prvo povuku za uvo da što više porastu u Novoj godini.

9. januar – SVETI STEFAN

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.

Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju. Jedan od običaja ovog dana je da se ide od kuće do kuće i miroboža, koristi prilika da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire.

"Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja."

Najrasprostranjeniji običaj vezan za ovaj dan je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.

Sveti Stefan bio je nadahnut silom Duha Svetog, kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čudesa koja je izveo pominju se u Svetom pismu.

14. januar – SVETI VASILIJE

Ovo je jedan od najpoštovanijih svetaca u čitavom hrišćanstvu, za kojeg se veruje da je čudotvorac i da je mnoge izlečio. Poznat kao Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, Popovo polje, nadomak Trebinja u Hercegovini, po predanju

28. decembra 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici hercegovačkih težaka. Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Ipak, stizao je gde god su ga vodili zadaci njegove arhiepiskopske službe, od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta i Bjelopavlića.

Njegove mošti i njegov grob čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor.

Čudo i dokaz svetiteljstva Svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog netljenog tela. On, koji je u svomn zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čoveka, uzdigao je svoj duh do prestola Božijeg, a svoje telo obesmrtio.Sveti Vasilije Ostroški jedini je praznik bez ikakvih običaja, pa se kaže da vernici samo treba da se sa verom i iz srca pomole svecu - to je dovoljno i za velika čuda.

20. januar - SVETI JOVAN

Sveti Jovan Krstitelj slavi se 20. januara po gregorijanskom kalendaru (7. januara po julijanskom kalendaru). Sveti Jovan je jedna od najzastupljenijih slava u Srbiji – po broju svečara, nalazi se na četvrtom mestu.

Praznik Sveti Jovan Krstitelj posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista na reci Jordan, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Sveti Jovan se rodio u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova.

Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja na reci Jordan, gde je krstio i Isusa Hrista, a prethodno najavio njegov dolazak krštvavajući i okupljajući nove vernike.

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je posvetila dan nakon Bogojavljenja upravo njemu.

Za ruku svetog Jovana priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Budući da je Sveti Jovan uzor poštenja i pravdoljublja, u srpskom narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume "po Bogu i Svetom Jovanu". Među brojnim običajima izdvaja se i taj da se u ruke ne uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo kojeg je posekao kralj Irod.

Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje - kažu da se ne valja da se jede ili pije bilo šta što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

Takođe, 20. januar je prema verovanju idealan dan za polazak na put, jer ćete imati zaštitu ovog sveca.

Današnji praznik naziva se i Saborom zbog toga što se ljudi sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja. Smatra se trećom slavom u Srbiji po broju svečara.

Sveti Jovan je mrsna slava, osim kada pada u sredu ili petak, u ta dva slučaja se sprema posna trpeza.

27.januar – SVETI SAVA

Najmladji sin Stefana Nemanje, Rastko, odnosno Sveti Sava sigurno je jedna od najznačajnijih figira srpske istorije I prosvetiteljstva. Opisi savremenika i pisaca bliskih njegovom vremenu ga prikazuju kao čoveka „izvanredne energije, viših intelektualnih sposobnosti, uporne volje i plahe prirode“.

Srpska pravoslavna crkva praznuje Savu kao svetitelja 27. januara po gregorijanskom kalendaru. Praznik Svetog Save, Savindan, obeležava se kao školska slava u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj. Takođe se obeležava i spaljivanje moštiju Svetog Save.

Kult Svetog Save, koji se u narodu razvio nakon prenošenja njegovih moštiju iz Bugarske u manastir Mileševu bio je toliko jak da je doveo do toga da su i Turci počeli da se krste nad njegovim moštima. Iz tog razloga mošti Svetog Save spaljene su na Vračaru.

Međutim, duboko ukorenjen lik ovog sveca u narodu nije bledeo. Mnoga verovanja i predanje bila su vezana za njega. On ne samo da je bio, kako Čajkanović kaže, naš najnacionalniji svetac, već je bio i mnogo više od toga. Naime, u njegov lik ugrađivane su i osobine mnogih drugih svetaca.

Bonus video:

(Espreso)